Cekanje...cekanje poziva...mail-a...mrzim cekanje i neizvjesnost, a, ovo sada postaje nemoguce za izdrzat...cekam onu poznatu melodiju sms-a, cini mi se ako mi se danas javi, sve ce biti nekako lakse i ljepse...a nekako povezujem to njegovo javljanje sa onim poslom...ako mi se javi on, javice se i oni idioti i reci da li sam dobila posao ili ne...I mail je prazan, oba ustvari...cekam onaj profesionalni, cekam onaj licni, ni jedan, ni drugi nekazu "you've got mail" a to cekam cilo jutro...Ma ljudi mrzim ovo cekanje...slusam neke tuzne pisme, nije kao da su sada potrebne, ali, hej kad je bal nek je bal...Svi pozivi i mailovi su oni reklamni, bezvezni, nikome danas netribam, a, meni svi nekako trebaju...previse kave jutros, nepomaze...jos razmisljam citat Andrica ili Selimovica...opet, bas ce me i oni bacit jos dublje...znam da nesmim ali, cokolada me cini malkice happier...
|